KANABIS KAP 2014, DENVER, KOLORADO

Na hiljade i hiljade ljudi se je 19. i 20. aprila skupilo u Denveru u Koloradu. Zašto? Zato što se je tamo održao prvi Kanabis Haj Tajm Kap otkako je zemlja zakonski regulisala konzumaciju konoplje.

S obzirom da sam redovno prisutna na ovakvim festivalima, imam več neko znanje i iskustava sa sličnim dešavanjima pa mogu objektivno da ocenim šta je dobro organizovan sajam, a šta ne. I na moje veliko razočaranje, Kanabis Kap u Denveru bio je sve nego dobro organizovan. Sam dolazak na dešavanje bio je u neku ruku travmatičan; sva vozila, znači taksiji, avtobusi, i slično izbacilu su putnike negde nasred ulice, jer se nisu mogli približiti ulazu Denver Marta (dvorana gde se je održavao Kap). Znači posle vožnje morao si još dodatno da pešačiš do ulaza. Ukoliko nisi imao VIP karte, na ulaz se je čekalo negde od 2 pa do 5 sati.

Samo dešavanje odvijalo se napolju i unutra. U unutrašnjosti, prostor je ponovo bio podeljen na deo, gde je bila postavljena bina za seminare i predavanja i na deo, gde su firma razstavljale svoje produkte. Iz tog dela moglo se je izaći napolje, gde je ponovo bio ogroman broj različitih stojnica i štantova. Problem i negativna strana takvog razporeda je da ne može posetiovac da zna ko gde šta radi. Štantovi su toliko zajedno da su neki ljudi stajali izza jednog štanta a radili za potpuno drugu firmo. To je bilo užasno zbunjujuće.

Organizatori – ko da jih nema. I sami su onako iskreno i umorno zapušeni priznali da nemaju pojma šta se oko njih dešava. Na sva pitanja njihov odgovor bio je bično: ”Nemam pojma.”

Da na kratko opišemo dešavanje na sajmu; seminari i sva predavanja počinjala su sa zakašnjenjem jer je i sam sajam otvarao svoja ulazna vrata sa zakašnjenjem. Na sajmu bila su sva moguča predavanja u vezi sa prehranom i konopljom, konoplja i zdravlja, konoplja i deca, legalizacija, predavanja o različitih vrstah i načinih konzumacije konoplje.

U vezi sa samim štantovima / Exhibitors ovako: kulture konzumacije kanabisa se po svetu razlikuju. Na Kanabis Kapu su bila po večini preduzeća koja se bave produkcijo i prodajom bongova, vaporizera (na znam srpsku reč) i pajpa za pušenje. U Americi se kanabis obično ne puši preko papiriča, ili se puši ali se ne dodaje duvan, znači puši se čista biljka. U koliko se dodaje duvan, srolani cigareti kaže se SPLIF, a ukoliko nema duvana oni cigaru nazivaju đointom. Ukoliko nudi neko smotan splif, MORA da upozori sopušača da je splif i ne đoint, jer su na to osetljivi.

Pušači kanabisa u Americi imaju i obično svoj bong, to po večini koriste kući. Takodje su jako popularni pajpovi, koji su različitih oblika i boja. Neki takodje veruju da se između vlasnika pajpa i korisnika stvori posebna vez i da svako mora da ima u vlasti svoj pajp i da ne treba da se deli. Nekako slično veruju i Indijanci i naravno to sve potiće iz njihove kulture; svako ima svoj pajp iz koje se uše različite biljke, sa pajpom razviju poseban odnos a pajpu pripisuju ljudske karakteristike.

Poseban paragraf valja nameniti bongovima. Na Balkanu baš i nisu toliko popularni, ali u Americi su nešto posebno. Bongi su vrlo precizno napravljeni, prave se ručno, znači ručno su poslikani i večina je unikata, zato su i jako skupi. Tako da u Americi možete sa najvećom lakoćom da platite 100 dolara za jedan bong veličine 20 cantimetara, a pri tom ni taj ne mora da bude ništa naročito.

Isto tako Amerikanci puno značaja polažu na hranu i slatkiše, napravljene iz kanabisa. To me nekako nije uopšte iznenadilo, sa obzirom da je poznato da su gurmani i da vole da jedu. Svi dezerti, napravljeni od kanabisa, su bili perfektni i na tom području stvarno prednjače.

Na Kanabis Kapu moglo se videti mnogo štantova različitih dispenzora, gde se legalno prodaje marihuana. Izmedju najpopularnijima je trenutno MMJ, koji ima nekoliko dispenserija po Denveru. Na štantovima od dispenzerija su se delili ”hitovi”, znači mogo si da se naduvaš na njihovim štentovima. Međutim gužva i kolone bile su predugačke pa si tako na svoj ”hit” čekao opet po sat vremena.
U Americi inače postoje medicinski dispenzori, a i rekreativni dispenzeri. Evo, kao zanimljivost, građanin Kolorada može kupiti oko 8 grama marihuane dnevno u dispenzeriju, a turista 2 grama dnevno. Isto tako, ljudi koji imaju recepte i koji su upučeni u dispensari sa strane svog doktora, oni imaju veliki popust pri plačanju kanabisa.

U Koloradu, Denveru mnogo je popularna konzumacija tako zvanog DABa. To je neki oblik voska ili smole. Ustvari je ulju sličan proizvod, isto tako se ga pravi na sličan način ko ulje. Inače se ga inhalira preko posebnih vaporizera (koji nikako nisu isti kao oni preko kojih se konzumirajo biljk!). Dab ima jako visoku koncentraciju THCa i ljudi, najviše turisti, su posle konzumacije daba padali u nesvest, jer nisu naučili na tako jaku substancu.

Pored štantova dispenserija, bilo je i nešto štantova semenskih banaka. Međutim na žalost semenske banke bile su dosta škrte što se tiče promo materiala i što see tiče informacija o svom radu. Na sajmu su bile po večini iz razloga da prodaju što više produkata sa svojim logotipom na njima; majce, puloveri, kačketi i slično. Od semenskih banaka najviše mi je u sečanju ostala FENO semenska banka, koja je puna mladih intuzijasta i super ljudi, koji na moje iznenađenje, nisu stariji od 25 godina. Vlasnici semenske banke su Krbi i Đejson, koji jako dobro znaju šta rade. Na sajmu upoznali smo njihovu genetiku, sortu ”Vajt Fajr #3”, 60/40 indica. Sedište preduzeća je u Kolorado Springsu i još malo pa če biti njihova genetika dostupna i nama u Evropi. O tome o tom potom.

Na sajmu je bilo jako teško da čovek obavi neke svoje osnovne potrebe, kao što je korištenje klozeta ili prehrana. Kemičnih veceja bilo je mnogo malo, a štant sa hranom samo jedan jedini. Prvi dan je bilo preko 37 hiljada ljudi na sajmu. Na samom dešavanju nekoliko puta mi se desilo da me je nosila gužva okolo i da nisam mogla da stojim na nogama.

Drugi dan Kanabis Kapa bio je jako sličan prvom danu. Znači ponovo svuda gužva, pogubljeni i zbrkani promotori, predugački redovi na štantovima i slično. Za razliku od prvog dana, drugi dan nije puno ljudi padalo u nesvest. Isto tako nam je bilo vreme jako naklonjeno, oko 24 stepeni oba dana. Sa tom razlikom da je prvi dan krenula da pada kiša oko pet popodne i svi Amerikanci su ponavljali da se nadaju da neče biti snega (?!), pošto je za Kolorado i Denver tipično da može u istom danu da sija sunce, pada kiša, sneg i opet sija sunce. Tako da sam vesela pošto nije padao sneg za svu moje borovanje tamo.

20.4. znači drugi dan Kanabis Kapa bio je nešto naročito zbog tog datuma. Verovatno več znate, šta ta broj znači u našem, stonerskom svetu. To je univerzalan broj, a 20 minuta posle 4 univerzalan čas za pušenje marihuane, a 20. april je međunarodni dan za konzumaciju marihuane. Znači 20. aprila u 16:20 časova na sajmu je zavladala ludnica. Svako prisutan morao je da drži u rokama svoj đoint / splif (po mogučnosti dva ili tri i ne samo jednog) i istovremeno smo svi zapalili svoju cigaru. Ubeđena sam da se je iznad Kolorada digao oblak dima, koji je bio prisutan još posle nekoliko dana. Svuda se je čestitalo i veselilo i stvarno je bilo super.

Zabava je bila obezbeđena, repali su Mek Miler i Slajtli Stjupid u subotu, a u nedelju nastupili su Snup Dog i Viz Kalifa.

Na kratko; Kao več rečeno, organizacija me nije oduševila. Kao neko ko redovno ide na ovakve sajmove, mogu sa lakoćom da tvrdim da sajam Kanabis Kap nije bio dobro organizovan. Zašto, nemam pojma, ali to je činjenica. Samo dešavanje na sajmu moglo je da bude bolje, ukoliko bi bila i organizacija bolja. Na večinu predavanja nisam stigla zbog prevelike gužve ili njihovog zakašnjenja. Kod večine štantova nisi mogo u miru da budeš jer se je svim žurilo da ti nešto prodaju. Ukoliko nisi odmah nešto kupio, ignorisali su te. Opet mislim da je razlog za to prevelika gužva.

Opčevito/Opčenito je Kanabis Kap sajam gde prevlađuju materializam i kapitalizam. Puno ljudi koje sam tamo upoznala rade što rade zbog čiste zarade, a ne zbog svoje duše.

Kakogod Kanabis Kap je jedinstveni događaj na koga bi se, iako je bila prevelika gužva, sa veseljem opet vratila. Na svakom ovakvom sajmu ili događaju čovek širi svoje poglede, stičeš nova izobrazovanja, upuznaješ zanimljive ljud i šta je najbitnije, praviš nezaboravne uspomene!