Ovoga puta nam ekipa Dač Pešn predstavlja svoju spoljašnu vrstu Frižn Dju koja je jako popularna kod korisnika. Frižn Dju je hibrid ženske biljke Super Skanka in muške biljke Paprl Sar. Obe vrste bile su pažljivo kultivisane u okrugu Frižland, koji se nailazi na severu Holandije. Rezultat odraštanja u takvoj okolini je velika odpornost biljke na zahtevne klime. Članek i slike spremila je ekipa TUP kanabis socialnog kluba.

 

Belgijski kanabis socialni klub ‘TUP’ je u svome rastlinjaku leti 2013 zasadio 16 biljki Frižn Djuja. ‘TUP’ je skračenica za ”Trekt juv Plent”, što se u grubom može prevesti ”povuci svoju biljku”. Biljke sorte Frižn Dju jako su dobro uspevale ispod ruku iskusnih growera, koji su se pobrinuli za najoptimalnije usluve u velikom komercialnom rastlinjaku. Biljke su tako porastle i do 3.5 metara višine, a donosile su po 2 kilograma na biljku. Rezultati su bili neverovatni i jedni izmedju najboljih Frižn Dju sorte. TUP je dokazao kako dobro se Frižn Dju snalazi i u hladnijoj klimi. Svih 16 semenki je izrastlo u zdrave i jake ženske biljke. Pokus takvog tipa ne bi bio uspešan bez prikladnosti kkoju nude feminizirana semena.

Kultivisanje u rastlinjaku udružava kvalitet unutrašnje kultivacije sa spoljašnjim za minimalne troškove. Neke poznavaoci tako tvrde da je pušenje biljke koja je bila odgojena unutra bolje, nego ako je biljka odgojena napolju, na soncu. To mišljenje je inače potpuno subjektivno, a objektivna činjenica je da svetlost sunca doprinosi bogatijem razvoju terpenida, flavonoida, kanabinoida nego što doprinose HPS svetla. Neki nasadi u rastlinjacima kunkurišu nekim najboljim unutrašnjim sortama (verujte mi, u zadnjih nekoliko godina probao sam puno biljki koje su kultivisane u zatvorenim prostorima). Dakle, zašto bi trošili velike količine para i energije?

Potrebno je bilo čiščenje. Zemlja u rastlinjaku bila je mješavina apna, gline i peska, a najviše je bilo trvde gline. Ukoliko je izboljšate dodavanjem bogate zemlje, to postaju nebesa za biljku. Tako da prvo dodamo zemlju, oduzmemo gornju plast, koja je zrnata i umešamo malo peska (za odvajanje vode). Posle dodamo jedan sloj organske zemlje, dva sloja mješavine zemlje, apna, guana, mikrohiza i prelita. I na kraju dodamo zadnju plast. U nju zasadamo deteljinu, za prekirvanje. Detelj služi konzumaciji dušika (keminjski elemnt D) iz vazduha koja ide preko korena u zemlju odakle ga konoplja posisa u sebe. Ova simbioza pomaže konoplji kod rasti. Pri kraju obiranja gornju plast promešamo sa drugom plašču i pri tom obnovimo hranljive snovi, a detelj pri tom služi kao gnojilo koje se razradi u zemlji (”zeleno gnojilo”). Detelj ima još jednu jako bitnu ulogu; zaustavlja dizanje prašnjavih delova i zaustavlja sušenje zemlje u toplim danima.

Mikrorhize su gljive koje blagodejno utiću na koren kanabisa. Nisu štetne jer žive u simbiozi sa korenom i obezbeđuju zdravlje i maksimalan unos hranljivih substanci, povečuju biomasu, izboljšavaju unos vode i štite biljku od bolesti, insekata i ostale plesni. Ne podcenjujte moč najmanjih bakterija, i te pripomažu/pridonose rasti biljke.

Kao rečeno, u vrt smo zasadili 16 biljki Frižn Dju. Neke od njih su bile veće od 4 metre i šire od 3,5 metara. Donos je bio oko 2000 grama na biljku, najmanji donos bio je 765 grama i najveći preko 3000 grama.

Razlog za najmanji donos bio je to što smo biljku zasadili na kraju hodnika i nije imala dovoljno svežeg vazduha kao one koje su bile posadjene u prvim redovima. Zračnost i pretok vazduha nisu zanemarljivi razlozi, radi se o razlikama od 1500 grama u 30 metara dugom rastlinjaku.

Frižn Dju ima dobar i ostar ukus!

Ovaj vrtuljak zahtijeva JavaScript