I korisnici i oni koji ga ne koriste sve su više upoznati sa imenima sorti kanabisa. Neka imena, Blue Dream (Plavi snovi) zvuče nežno i meko, dok druga, kao što je Green Gold, izazivaju osmeh na našem licu, a treća mogu biti čak i uvredljiva, bilo za biljku ili korisnika  – govorimo o Trainwrecku (katastrofa). Imena kao što je Trainwreck mogu veoma lako dovesti korisnika u zabludu da odluči da ne kupi strejn odnosno da ne nabavi seme Trainwrecka. Uopšteno važi da se imena biraju tako da nam daju neku informaciju o proizvodu ili ime opisuje neku njegovu osobinu. Dalje, često koristimo nadimke za nelične predmete, kao što su brodovi i automobili, tako da nije iznenađenje što dodeljujemo nadimke i za određene strejnove konoplje. Doduše, nadimke ne dajemo jelkama i tulipanima, ali je razlog verovatno taj, što nas te biljke ne privlače toliko kao konoplja. Postoji jasan zahtev za diferencijacijom kanabis strejnova, jer pacijent mora biti što bolje obavešten koji strejn mu odgovara. Iste napomene važe za starije korisnike konoplje kod kojih je uglavnom kriterijum ukus i miris.

 

Kad smo počeli sa analizom kanabinoida i profilisanjem istih u Kaliforniji, ubrzo je postalo jasno da je procenat THC-a, nađenoh u uzroku, nepouzdan indikator kako bi tu informaciju mogli da uopštimo i koja bi važila za sve strejnove te vrste. Dakle, standardizacija nije bila moguća. U uzorcima su registrovane određene razlike; količina prisustva CBD-a i CBG-a, različite količine drugih kanabinoida i slično. Sve to je onemogućavalo uopštavanje osobina i na druge strejnove. Iako svako korišćenje kanabisa počinje sa njušenjem proizvoda, ipak još ne postoji korelacija između arome i profilisanja kanabisa. Kanabinoidi nisu nestabilni; posledično i ne doprinose aromi svežih cvetova.
Terpeni su, na drugoj strani, materije koje doprinose aromi, različitim ukusima i mirisima, ali terpeni već sami po sebi u velikoj meri određuju osobine te biljke. Terpeni utiču na kanabinoidne receptore i mogu da modifikuju i modeluju apsorpciju kanabinoida.

Terpeni su, zajedno sa određenim kanabinoidima, odgovorni za ono što nazivamo “prateći efekat” kanabisa, što znači da je cela biljka konoplje efikasnija od jednog samog molekula THC koji je nađen u tableti kao što je Marinol.

Godine 2011. počelo je proučavanje kanabisa više od 35 različitih terpena, a utvrđeno je da iako postoje sličnosti u određenim kanabinoidnim profilima različitih strejnova, njihovi terpenski profili su različiti. Posmatranjem velikog broja različitih terpena postigli smo širi i detaljniji uvid u to šta čini određeni terpen specifičnim. Kao što se kod posmatranja otisaka prstiju posmatraju tačno određene tačke, gde se traži jednakost, tako se i kod proučavanja terpena proučavaju njihove karakteristike odnosno mogli bi reći da su terpeni kod konoplje slični otiscima prstiju kod ljudi – na osnovu njih možemo da prepoznamo određenu biljku. Ova tehnika proučavanja terpena je bila izuzetno popularna, jer smo mogli iz dva uzorka da utvrdimo da li pripadaju istoj biljci ili ne. Takođe je bilo moguće proučavati biljke od semenja nadalje; uzgajivači su imali svako svoj klon, a kad su biljke porasle, utvrđeno je da imaju identičan terpenski profil.

Slično kao kod fenomena jednojajčanih blizanaca koji imaju jednaku genetsku osnovu, a onda se zbog okruženja razviju u potpuno drugačije osobe, dešava se i kod biljaka; ukoliko dva identična klona rastu u različitim okruženjima, menjaju se i terpenski profili.

Razumevanje razlika u varijacijama i njihovim unikatnim terpenskim profilima je svojevrsna studija, ali smo i sami naučili mnogo o terpenskom profilisanju kroz istraživanja u kalifornijskim dispenzerima.

Trenutna praksa pacijenata, koji nabavljaju konoplju u dispenzerima, je ta da polaze od imena strejna. Dakle, biljku kupuju na osnovu imena. Nedavno smo sproveli istraživanje kako bi utvrdili da li je ovaj način biranja biljke efikasan i daje željene rezultate. Utvrdili smo da mnogo biljaka ima pogrešna imena i da su pogrešno identifikovane, a takve biljke preovlađuju. Na žalost, došli smo do zaključka da ne treba verovati nazivima strejnova, osim ako tačno određena biljka nije testirana zbog svoje autentičnosti.

U skladu sa svim tim su naš razvoj i istraživanja usmereni u izgradnju novih infrastruktura, gde bi se vršila autentifikacija imena strejnova/sorti koje stvaraju izgajivači, tako da se dostigne određeni stepen integriteta i poverenja. Pozivamo i sve uzgajivače da nam se pridruže i da nam pomognu da možemo da koristimo njihove autentične varijacije u procesu registrovanja biljke, sa društvom koje će razumeti da to gtreba učiniti što preciznije i bolje.

 

Umesto zaključka…

Posle istraživanja tao obimne teme “Šta je u imenu?” jasno je da se imena preuzimaju na osnovu biljke majke, dakle ili je njen klon pa preuzme ime ili se radi o istom semenu … ali je  sada već jasno da to ne može tako, kad nastane novo seme na biljci ili se biljka kalemi … e, tada dolazi do grešaka i osobine biljke se mešaju i menjaju s obzirom na primarnu biljku. Ljudi su oni koji stvaraju određenu priču, koji prave greške i koji odlučuju da li će reći istinu u vezi određene biljke, ili će pak tu istinu malo prilagoditi ili će jednostavno sve slagati. Čini se da se stvaraju raznorazni mitovi u vezi biljaka, naročito u kanabis industriji, stvaraju se loša pravila ili pravila uopšte ni nema, pa je upravo zato teško održati neku doslednost i konzistenciju u svetu.

Ovaj problem se još dodatno komplikuje, jer druga preduzeća i ljudi, koji biljku uzgajaju iz semena, očekuju da će dobiti određeni genotip nekog strejna, ali to može biti samo jedna verzija semena, dobijenog iz drugog izvora, a ne matične biljke koja doduše ima isto ime. Ekonomski osvešćeni uzgajivači traže najjeftinija semena sa određenim imenom, dok uzgajivači, kojima znači kvalitet, mogu da  pronađu matičnu biljku i originalnu semensku banku koja ih uzgaja i na taj način dođu do autentične genetike.

Pošto većina ljudi, uzgajivača, još uvek ne zna gde mogu da nađu što bolja semena, tu ima još mnogo prostora za najrazličitije semenske banke koje seju seme sumnje, ukoliko uzgajivač pokaže zabrinutost.

Ceo problem je u tome da je teško objediniti različite politike kako bi pravila u industriji konoplje počela da se standardizuju. Kad nauka bude napredovala i kada pojedinac bude mogao da utvrdi osobine strejna pomoću jednostavnog testera, tada će doći do promena. Bilo kako bilo, dok se ne prikupe svi podaci i dok ne budu postavljeni temelji u svim segmentima ove industrije, rad će se nastaviti kao na Divljem zapadu.

Godina 2014. je godina, kad mogu početi velike promene u oblasti nauke, a takođe se sve više naglašava značaj konoplje u medicini, a njeno dejstvo i uticaj na svakodnevni život više ne mogu da se zanemaruju. Ukoliko svemu tome dodamo brojna međunarodna istraživanja iz ove oblasti, već određen broj medicinskih stručnjaka koji svedoči i blagotvornosti konoplje, nekoliko zemalja gde je konoplja već legalizovana … jasno je da time možemo da steknemo korisne informacije i okruženje za rad samo poboljšamo.

Jasno je da se radi o počecima i da će još neko vreme počeci uzgoja ove biljke biti uvijeni u mitove i legende. Ipak, genetika je nepromenljiva, ima određene zakone kao genetika i jednog dana će sve biti jasno. Kanabis je iz konfuziju prešao u jasnoću, bez bilo kakvih specifičnosti, dakle nije bilo mnogo pomeranja u toj oblasti.

Kanabis je još uvek droga, s tom razlikom da ćemo jednom tu drogu moći da koristimo u svoju korist. Naravno, čim spoznamo i otkrijemo sve još nepoznate komponente ove predivne biljke.