Moguće da nam cvetovi kanabisa pomažu kod lečenja raka, međutim kontaminirane biljke mogu da nas ubiju!

Tema koja nije dosta puta spomenuta u kanabis industriji je KONTAMINACIJA. Šta je tačno kontaminacija? Ustvari radi se o tome kada nešto pretvorimo u nečisto ili neodgovarajuće za upotrebu, čemu je pre bilo namenjeno.

Postoje puno načina, kako da se biljka kontaminira  i čak po kultivaciji, biljka može da se kontaminira u ostavi, za vreme sušenja, mogu da se pojavi buđ, koja se brzo širi.

S obzirom, da imaju firme određene standarde i propise postavljene sa strane države, koje treba poštovati, onda je pravilno da se i o kanabisu raspravlja na taj način.

Rekreativni korisnici, kao i korisnici medicinske konoplje, imaju sva prava, da saznaju šta nabavljaju i šta koriste. Razlog za to je da se sve više pacijenata okreće ka zdravljenju sa kanabisom.

Koje sve vrste kontaminacije postoje i kako deluju na nas?

Pošto se radi o širokom pojmu, onda je isto tako logično da je načina da se nešto kontaminira ogromno. Potrebno je  več na početku nabrojati moguće načine, kako do kontaminacije dođe. Kakve vrste kontaminacije poznajemo i kako utiču na nas?

Radi se o kompleksnoj stvari, sa obzirom na to, da poznajemo na hiljade i hiljade hemikalija i hemijskih procesa, koji mogu da potpomognu kontaminaciju. Najbolje je i da napišemo, zašto i kako lako dolazi do toga. Radnik, koji radi u kanabis industriji će znati, na šta sve mora da pazi i obrati pažnju pri svom poslu i kako da izboljša svoju sledeću žetvu.

Postoje sledeći načini kako da zagaditi kanabis:

  1. Voda; svaka voda sadrži razne primese. Ako se radi o kišnici, vodi iz česme ili bilo kojoj drugi vodi. Vodu  možem da zagadimo svestno ili nesvestno. Testiranje vode je zato veoma važno.
  2. Vazduh/vetar; autoput, industrija, hemikalije u zraku,… Sve to je nenamerno zagađivanje. Jednostavnim ispiranjem sa vodom pre nego što biljku posadimo, olakšamo si rad puno. Zato su nam u pomoći heap filteri, sistemi za provetravanje….
  3. Zemlja; sterilni lonci su uvek najbolja opcija, ali u stvari prljavština i padavine, mogu moćno da promene pH vrednost. Radioaktivne i otrovne hemikalije su ponekud visoke, zato su testiranja obavezna.
  4. Mešanje sa duvanom; mešanje kanabisa sa duvanom snažno kontaminira marihuanu. Zašto? Zato što su duvanu dodavani razni aditivi, pored toga se duvanu u pipremi dodaju mnoge hemikalije.
  5. Izvor hrane; lokacija, gde je marihuana posejana veoma je važna, zato što biljke kroz korene dobivaju hranljive materije. Tako su u zemlji razni minerali koji utiču na hemijske reakcije, na organske i anorganske elemente u biljci.  Radi se o dejstvu koje preterano ne brine kofišopove i klubove, a moralo bi.
  6. Buđi i gljivice; do buđanja i pojave gljivica najčešće dolazi u završnoj fazi kultivacije, za vreme sušenja biljke i kad lečenje bolesne biljke ne uradimo na odgovarajući način (zagadimo i zdrave).
  7. Pesticidi;  taj faktor je sve više važan, ne samo u kanabis industriji. Potrebna je regulacija od strane države, jer su određeni pesticidi veoma štetni i mogu da pouzrokuju bolesti sa unosom u organizam.
  8.   Radioaktivnost; proizvodi iz konoplje, koji dolaze iz Češke,Rusije, Francije, Mađarske, Kine,… jeftini su, to ne negiramo, ustvari konoplja, koju kasnije obrađujemo, je bolestna, raste na radioaktivnom području. Upotreba te konoplje za proizvodnju ekstrata nije preporučljiva. I baš zbog toga bi država morala da ima kontrolu nad uvozom tih biljaka u određenu zemlju.
  9. Štetočine; sekreti, mrtvi organizmi pomešani u posušenoj konoplji, pojava otrova zbog štetočina, sve to bi moralo biti mikroskopski pregledano pre upotrebe. Iako nema velike kontaminacije,  već mali unos tih organizama može da škodi pacijentu.
  10. Teški metali; arsen, hrom, aluminijum, kadmijum, olovo, živa sve to su elementi, koji se prirodno nalažu u čovečijem organizmu i kad je telo sa njima zasićeno ili ne (zavisi od čoveka do čoveka) on se razboli. Nađene su snažne veze između bolesti i prisutnosti tih elemenata u ljudima. Većina koristnika konoplje ne testira na te elemente.
  11. Vađenje ekstrata iz konoplje; to je za sada veoma neregulisano, od početka do kraja proizvodnje. Opasno je zato što se ostaci hemikalija ne vade, nego su i one deo krajnjeg ekstrata.
  12. Genska manipulacija i hemijsko podstaknuta masivna proizvodnja semena; upotreba hemikalija za proizvodnju femeniziranih semena i sama biljka koja nastane iz takvog semena, pravi sve veću brigu, zato što se kod takvog semena koriste otrovna jedinjenja kao što su srebrni nitriti, gibelerska kiselina (promotor rasti),… Nikakva istraživanja do sada nisu bila sprovedena u vezi sa tim. Tako da konzumacija tih jedinjenja u samoj biljci, nije preporučljiva.

Kako merimo stepen kontaminacije?

U laboratoriju sa profesionalnim radnicima u sterilnim i regulisanim uslovima, to uređuje organizacija WHO (World Health Organisation, Svetska Zdravstvena Organizacija). Ali tu naiđemo na problem; svetski poznati laboratoriji u SAD kao i u Evropi tvrde, da je potreban poseban zahtev za testiranje za kontaminaciju, a takva su testiranja skupa i komplikovana i zahtevaju puno vremena. Shodno tome bi se cena krajnjega proizvoda drastično povećala, što ustvari nije logično, s obzirom na dejstvo da ljudi žele da gaje svoju medicinsku marihuanu upravo iz razloga smanjivanja troškova.

U SAD (Colorado i Washington) se stvari pomeraju na bolje. Tako moraju registrovani uzgajivači kanabisa na kraju žetve svoj proizvod testirati u jednoj od nezavisnih agencija, koje imaju propisno određene uslove i standarde.  Ukoliko su osnovni proizvodi, kao što su kanabis i duvan podvrgnuti testiranjima, onda će svi proizvodi biti bezbedni za konzumiranje. Radi se o obavezi i nešto o čemu ljudi misle, da je regulisano, a ustvari nije! I to se mora hitno promeniti.

Laboratorije se razlikuju sa obzirom na to šta testiraju, ustvari je najbolje da se koriste proizvode kvalitetnih firmi ili da se vrše testiranja u uglednim laboratorijama. Način na koji se uzimaju uzorci, moraju biti izvršeni stručno, inače rezultati testiranja neće biti validni. Tu se radi o velikom problemu i zato je potrebno da se poštuju propisi i regulative WHO.

Različiti načini inhalacije ili konzumacije konoplje, određuje broj i količinu štetnih materija koje ulaze u telo. Istraživanja su pokazala, da sa upotrebom lula i vodenih lula smanjimo unos štetnih materija u odnosu na pušenje marihuane pomešane sa duvanom u joint-u.

Dali postoje svetski standardi?

Za sada ne postoje standardi ni u jednoj državi a kamoli u svetu! Kad bi svaka država poštovala preporuke i standarde WHO bar što se tiče medicinske marihuane, onda bi svi bili bliže jedinstvenom standardu.  Ali je to u tom trenutku nemoguće, zato što nije obavezno, tako da je stvar prepuštena svakom pojedincu i njegovoj savesti.

Dali postoje smrtonosne doze štetnih materija? Koje su?

Svi hemijski elementi su definisani u odnosu na njihovu smrtnu količinu (u većini slučaja). Pošto smo ljudi različiti, toleranca se razlikuje od čoveka do čoveka.

Pesticidi (bifentrin, diazion, permetrin, paklobutrazol/reg. rasta), teški metali (olovo, kadmijum, živa, arsen ,…) i radiacija, sve to je smrtonosno u određenim količinama. Nije neobično da se biljke testira na to, što je ustvari logično kad uzmemo u obzir, da je marihuana ilegalna većinu novije istorije.

Šta nam te materije uzrokuju?

Štetne materije nam uzrokuju mnogobrojne bolesti, od neuroloških bolesti do smrti. Na žalost ne poznajemo svih njihovih štetnih efekata na čoveka. Dok ne budemo u potpunosti razumeli sve štetne posledice kontaminacije, moramo stvari konzumirati umereno i po malo ako je to ikako moguće.

Nešto je kristalno jasno, kontaminacija je veoma razširena pojava. Potreba po testiranju je obavezna! Pošto u razvijenom  svetu poznajemo agencije, koje regulišu zdravlje, gradnju, privredu i ekonomiju…. onda je normalno da postoje i agencije za regulaciju kanabisa. Tek tako će biti kanabis 100% siguran za konzumaciju.

Više od polovine lekova, kojih koristimo, proizilazi iz prirodnih elemenata. Kinin, teofilin, penicilin, morfij, digitoksin, vikristin, doksoruicin, ciklosporin i vitamin A. Svi ti lekovi imaju dve odlike; svi su gradbeni materijal moderne farmacije i svi su prirodni proizvodi.